Namenska industrija Srbije poslednjih godina sve češće se nalazi u fokusu javnosti i ekonomskih analiza, posebno u kontekstu promena na globalnom tržištu i rastuće potražnje za tehnološki sofisticiranim proizvodima. Privatne kompanije sve više učestvuju u razvoju novih tehnologija, proizvodnih kapaciteta i međunarodnih partnerstava, a upravo o ulozi privatnog sektora, izazovima sa kojima se kompanije suočavaju i perspektivama razvoja domaće industrije razgovarali smo sa Milošem Stojanovićem, diplomiranim inženjerom iz kompanije Beatronic Supply.
Kako ocenjujete trenutnu poziciju privatnih kompanija u namenskoj industriji Srbije?
Privatne kompanije danas imaju znatno vidljiviju i aktivniju ulogu nego pre desetak ili petnaest godina. Tradicionalno, namenska industrija u Srbiji bila je dominantno vezana za velika državna preduzeća i sisteme koji su nastajali još u vreme bivše Jugoslavije. Međutim, kako se industrija menjala i kako su se pojavile nove tehnologije i specijalizacije, otvorio se prostor za privatne firme koje mogu brže da reaguju na zahteve tržišta i razvijaju specifične proizvode ili komponente.
Privatni sektor danas često učestvuje u segmentima visoke specijalizacije – od precizne mašinske obrade i materijala, do elektronike i optike. U tom smislu privatne firme dopunjuju postojeći industrijski sistem i doprinose njegovoj fleksibilnosti i inovativnosti.
Važno je naglasiti i da domaća namenska industrija funkcioniše u okviru jasno definisanih zakonskih i međunarodnih pravila. Ponekad se u javnosti stvara slika koja je pojednostavljena ili negativna, ali u realnosti je reč o visoko regulisanom sektoru koji posluje pod strogim kontrolama i standardima. Drugim rečima, to je industrija koja nije “strašna” kako se ponekad predstavlja, već deo normalne industrijske strukture svake ozbiljne države.
Koje su glavne prednosti domaćih proizvođača u odnosu na konkurenciju iz regiona i sveta?
Jedna od ključnih prednosti domaće industrije jeste dugogodišnja tradicija i kontinuitet znanja. Srbija ima industrijsku bazu koja je razvijana decenijama i koja je stvorila snažan inženjerski i proizvodni kadar.
Druga prednost je fleksibilnost domaćih kompanija. Manji i srednji sistemi često su u stanju da brže prilagode proizvod ili proizvodni proces potrebama određenog tržišta ili kupca.
Treći element je konkurentan odnos cene i kvaliteta. Proizvodi iz Srbije često su cenovno konkurentni, ali istovremeno ispunjavaju visoke tehničke standarde, što ih čini interesantnim na međunarodnom tržištu.
U globalnom kontekstu, posebno u poslednjih nekoliko godina, vidi se i porast interesovanja za diverzifikaciju dobavljača. Mnoge zemlje i kompanije nastoje da prošire mrežu partnera i dobavljača, što otvara dodatne prilike za proizvođače iz Srbije.
Koliko je saradnja sa državnim sistemom i javnim preduzećima važna za razvoj privatnog sektora namenske industrije?
Ta saradnja je izuzetno važna jer namenska industrija funkcioniše kao kompleksan sistem. U njemu učestvuju državne kompanije, privatni proizvođači, istraživački instituti, univerziteti i različite razvojne institucije.
Kada postoji stabilan i predvidiv okvir saradnje, privatne kompanije mogu dugoročnije da planiraju investicije, zapošljavanje i razvoj novih proizvoda. Industrija ovog tipa zahteva dug razvojni ciklus i značajna ulaganja, pa je stabilnost sistema od presudne važnosti.
U širem smislu, stabilna i odgovorno razvijena odbrambena industrija može doprineti ukupnoj stabilnosti države. Industrijska baza koja je tehnološki razvijena i organizovana predstavlja jedan od faktora bezbednosti i predvidivosti, a samim tim i stabilnosti društva.
Sa kojim se specifičnim izazovima suočavaju privatne firme u ovom sektoru kod nas?
Najveći izazovi odnose se na regulativu i administrativne procedure. To je razumljivo, jer je reč o industriji koja je pod posebnim nadzorom i gde postoje stroga pravila.
Za privatne kompanije to često znači duže procedure i kompleksniji proces odobravanja određenih projekata ili izvoza. Ipak, takav sistem kontrole postoji u gotovo svim zemljama koje imaju razvijenu namensku industriju.
Drugi izazov je investicioni ciklus. Oprema, tehnologija i razvoj proizvoda zahtevaju velika ulaganja, a povrat investicija često dolazi tek nakon nekoliko godina.
Treći izazov je percepcija sektora u javnosti. Iako je reč o legitimnoj i regulisanoj industriji, ponekad postoji pogrešna predstava o njenoj ulozi. U stvarnosti, to je industrija koja često podstiče tehnološki razvoj i inovacije koje kasnije nalaze primenu i u civilnom sektoru.
Koliko je danas zahtevno ispuniti domaće i međunarodne standarde kvaliteta i sertifikacije?
Standardi u ovoj industriji su veoma visoki i to je potpuno razumljivo. Proizvodi iz oblasti namenske industrije moraju da ispunjavaju izuzetno stroge zahteve pouzdanosti, bezbednosti i dugoročne stabilnosti, jer se radi o opremi koja mora funkcionisati u veoma zahtevnim uslovima. Upravo zbog toga kontrola kvaliteta i proces sertifikacije imaju ključnu ulogu u svakom segmentu proizvodnje.
Sam proces sertifikacije podrazumeva čitav niz laboratorijskih ispitivanja, testiranja izdržljivosti i bezbednosti, kontrolu proizvodnih procedura, kao i veoma detaljnu tehničku dokumentaciju. Pored toga, često je potrebno uskladiti proizvodnju sa različitim međunarodnim standardima i zahtevima pojedinih tržišta, što dodatno komplikuje proces i zahteva ozbiljan nivo organizacije i stručnosti.
Za kompanije to znači kontinuirana ulaganja – ne samo u modernu opremu i tehnologiju, već i u razvoj sistema kontrole kvaliteta i stalnu obuku zaposlenih. U praksi, kvalitet se ne proverava samo na kraju proizvodnog procesa, već se prati kroz svaki njegov korak.
Iako sve to predstavlja veliki organizacioni i finansijski izazov, ujedno je i važna prednost. Kompanije koje uspeju da ispune takve standarde stiču kredibilitet i poverenje partnera na međunarodnom tržištu. U industriji kao što je ova, reputacija i pouzdanost često su podjednako važni kao i sam proizvod, a upravo standardi kvaliteta predstavljaju osnovu tog poverenja.
Kakva je situacija sa stručnim kadrovima, da li ih ima dovoljno i kako ih zadržati u Srbiji?
Stručni kadrovi su verovatno najvažniji resurs u ovoj industriji. Tehnologija, oprema i infrastruktura jesu važni, ali bez kvalitetnih inženjera, tehničara i specijalizovanih majstora nijedan proizvodni sistem ne može da funkcioniše na visokom nivou. Srbija ima solidnu obrazovnu bazu kroz tehničke fakultete, mašinske i elektrotehničke smerove, kao i kroz srednje stručne škole koje školuju kvalitetne tehničare. Međutim, potražnja za takvim profilima danas je veća nego što obrazovni sistem trenutno može da proizvede.
Najveći izazov nije samo obrazovanje novih stručnjaka, već i njihovo zadržavanje u zemlji. Mladi inženjeri danas imaju mogućnost da rade u različitim industrijama i često dobijaju ponude iz inostranstva, pa industrija mora da ponudi stabilne uslove rada, mogućnost profesionalnog razvoja i zanimljive projekte koji će ih motivisati da svoju karijeru grade upravo ovde.
U poslednje vreme sve više kompanija pokušava da sistemski pristupi ovom pitanju. Razvijaju se partnerstva sa univerzitetima i tehničkim školama, organizuju se studentske prakse, stipendije i programi stručnog usavršavanja. Na taj način mladi ljudi već tokom studija dobijaju priliku da se upoznaju sa industrijom i steknu praktično iskustvo.
Važno je i da industrija mladim stručnjacima ponudi jasnu perspektivu razvoja karijere. Kada postoji mogućnost da rade na složenim projektima, da napreduju u znanju i odgovornosti i da vide dugoročnu stabilnost sistema, mnogo je veća verovatnoća da će svoju profesionalnu budućnost vezati za kompanije i industriju u Srbiji.
Koliko ulaganja u tehnologiju i modernizaciju određuje konkurentnost domaćih proizvođača?
Tehnologija je verovatno najvažniji faktor konkurentnosti u savremenoj industriji. Bez savremene proizvodne opreme, automatizacije i digitalnih sistema upravljanja procesima danas je veoma teško održati visok nivo kvaliteta, preciznosti i efikasnosti. Industrija se ubrzano menja, a nove tehnologije utiču na gotovo sve segmente proizvodnje – od razvoja materijala i obrade metala, do kontrole kvaliteta i logistike.
Ulaganja u modernizaciju omogućavaju precizniju proizvodnju, stabilniji kvalitet proizvoda i bržu kontrolu proizvodnih procesa. Digitalizacija i automatizacija dodatno povećavaju produktivnost i smanjuju mogućnost greške, što je posebno važno u industriji gde su tolerancije i pouzdanost na veoma visokom nivou.
U poslednjih nekoliko godina vidi se i širi geopolitički kontekst koji utiče na ovu industriju. Promene u globalnoj bezbednosnoj situaciji dovele su do toga da mnoge države ponovo posvećuju veću pažnju sopstvenim industrijskim kapacitetima i modernizaciji sistema. Istovremeno, sve je veći fokus na diverzifikaciji dobavljača i stabilnosti proizvodnih lanaca, što otvara prostor i za proizvođače iz manjih industrijskih sistema poput Srbije.
U takvim okolnostima kompanije koje kontinuirano investiraju u tehnologiju imaju znatno veće šanse da ostanu konkurentne i da se pozicioniraju kao pouzdani partneri na međunarodnom tržištu. Modernizacija proizvodnje tako postaje ne samo pitanje efikasnosti, već i pitanje dugoročne strateške pozicije na globalnom tržištu.
Koliko je izvoz važan za održivost poslovanja i na kojim tržištima vidite najviše potencijala?
Za kompanije u ovom sektoru međunarodna tržišta imaju presudan značaj. Domaća potražnja sama po sebi ne može da obezbedi kontinuitet proizvodnje na duži rok, pa su izvoz i saradnja sa partnerima iz različitih delova sveta prirodan pravac razvoja.
Kao što smo već rekli, globalna situacija poslednjih godina pokazuje da mnoge države ponovo više pažnje posvećuju modernizaciji svojih sistema i stabilnosti industrijskih kapaciteta. U takvom okruženju raste interesovanje za pouzdane dobavljače i dugoročna partnerstva, što otvara prostor i za proizvođače iz Srbije koji mogu da ponude kvalitet, iskustvo i fleksibilnost.
Pored toga, sve je izraženiji trend diverzifikacije tržišta. Mnoge zemlje nastoje da prošire krug partnera i smanje zavisnost od malog broja proizvođača, što stvara dodatne mogućnosti za kompanije koje imaju stabilnu proizvodnju i dobro organizovane procese.
Naravno, izvoz u ovoj industriji uvek podrazumeva strogo poštovanje međunarodnih pravila i regulatornih okvira. Upravo zato su odgovorno poslovanje i transparentnost veoma važni. Kada tržište funkcioniše u okviru jasnih pravila i kontrola, takva saradnja zapravo doprinosi većoj predvidivosti i stabilnosti međunarodnih odnosa.
Da li postoji prostor za jače umrežavanje i saradnju među domaćim kompanijama u sektoru?
Svakako postoji i mislim da je to jedan od pravaca koji će u narednim godinama postajati sve važniji. Mnoge domaće kompanije imaju specijalizovana znanja, tehnološke procese i proizvodne kapacitete koji se međusobno dopunjuju. U praksi to znači da različite firme mogu biti veoma jake u pojedinim segmentima – od razvoja komponenti, preko mašinske obrade i materijala, do finalne proizvodnje i integracije sistema.
Kroz saradnju i umrežavanje moguće je realizovati složenije projekte i zajednički nastupati na međunarodnom tržištu. Takav model je već dugo prisutan u industrijski razvijenim zemljama, gde kompanije često funkcionišu kao deo šire industrijske mreže ili klastera. Time se postiže veća fleksibilnost, jer različiti akteri u lancu proizvodnje mogu brzo da odgovore na potrebe tržišta.
Dodatna prednost takvog pristupa je razmena znanja i tehnologija. Kada kompanije sarađuju, lakše se prenose iskustva, unapređuju proizvodni procesi i razvijaju nova rešenja. To ne znači da nestaje konkurencija među firmama, već da se u određenim segmentima prepoznaje zajednički interes za razvoj celog sektora.
U kontekstu međunarodnog tržišta, zajednički nastup može biti posebno važan. Kada se više kompanija udruži kroz projekte ili tehnološku saradnju, moguće je ponuditi širi spektar proizvoda i usluga, što povećava konkurentnost i kredibilitet na globalnom tržištu. Dugoročno gledano, takva saradnja doprinosi jačanju čitave industrijske baze i stabilnijem razvoju sektora u zemlji.
Kako vidite razvoj privatnih kompanija namenske industrije u Srbiji u narednim godinama?
U narednim godinama očekujem postepen rast uloge privatnih kompanija, posebno u segmentima visoke tehnologije, razvoja komponenti i specijalizovanih proizvoda. Privatne kompanije su se pokazale kao pouzdani parter državi, a u svrsi ostvarivanja ciljeva i napredovanja naše namenske industirije. Zato smo, mi iz privatnog sektora uložili mnogo napora da budemo ti na koje se država može osloniti u svakom smisli te reči.
Globalna geopolitička situacija pokazuje da mnoge države ponovo obraćaju veću pažnju na sopstvene industrijske kapacitete u oblasti odbrane. U tom kontekstu, razvijena i stabilna industrijska baza postaje važan strateški resurs.
Za Srbiju to može značiti priliku da kroz odgovoran i regulisan razvoj ovog sektora ojača svoju industrijsku i tehnološku osnovu.
Istovremeno, važno je naglasiti da stabilna i odgovorno razvijena namenska industrija može biti i faktor mira i stabilnosti, jer doprinosi bezbednosnoj ravnoteži i predvidivosti sistema.
D. S.
Ostavi komentar: